Одржана 128. ванредна сједница Владе Брчко дистрикта БиХ



23.6.2016. На ванредном засједању Влада Брчко дистрикта БиХ донијела је Одлуку о  усвајању Транспортне стратегије Брчко дистрикта БиХ за период 2016–2030. година која се упућује Скупштини Брчко дистрикта БиХ на разматрање и усвајање.



Image for news
Шефица Одјељења за јавне послове Свјетлана Чивчић је истакла да је ова стратегија предуслов за израду оквирне стратегије Босне и Херцеговине, како бисмо могли кандидовати за повлачење донаторских средстава или средстава за суфинансирање које даје Европска унија. Она је додала да су имали веома мали рок за израду стратегије, али да је помогла Влада Велике Британије која је дала средства да би се ангажовали консултанти.

„Данас је стратегија усвојена, и она ће бити прослијеђена Скупштини Брчко дистрикта БиХ на коначно усвајање. Овом стратегијом обухваћен је развој друмског, жељезничког, водног, ваздушног и интермодалног саобраћаја и омогућава нам да се можемо кандидовати ако се појаве извјесна средства. Било је приједлога од чланова Владе да се неки пројекти уврсте накнадно, док смо ми радили на томе да се у стратегију угради израда новог моста између Брчког и Гуње. Будући да је ријеч о међудржавном пројекту, о овом питању одржан је састанак у Министарству комуникација и транспорта БиХ гдје је тражено да се у стратегију угради да наш мали аеродром на броду буде спортски аеродром“, изјавила је шефица Одјељења за јавне послове Свјетлана Чивчић.

Транспортном стратегијом су предложени пројекти попут изградње ауто-пута Тузла–Орашје, који би се код Жепча везивао на коридор Vц, затим окончање пројекта обилазнице Горице–Грбавица–Чађавац, изградња новог моста на Сави и реконструкција старог моста на Сави, изградња пута Лука–обилазница, као и изградња и санација свих постојећих путева.

У жељезничком саобраћају је предвиђена електрификација пруге Тузла–Брчко, односно Добој–Тузла и Тузла–Добој, као и реконструкција постојећег жељезничког моста. Када су у питању водни пројекти, планирана је регулација пловног пута ријеке Саве за појас који се односи на Брчко дистрикт БиХ гдје ће осим Босне и Херцеговине на пројекту учествовати Србија и Хрватска, као и изградња марине, односно спортско-рекреационог центра, и још низ других пројеката, наводи Менсур Камењашевић, шеф Пододјељења за јавни саобраћај и одржавање возила.

На 128. ванредној сједници Влада Брчко дистрикта БиХ примила је к знању Информацију о извођењу радова на изградњи спортске сале (прва фаза) у Мјесној заједници Горњи Рахић. Градоначелник Брчко дистрикта БиХ др Анто Домић је подсјетио да је овај посао прије много година додијељен фирми „Реновир”.

„Имајући у виду да је висок степен радова на објекту урађен и да је фирма предузела додатне радње с циљем отварања финансијске конструкције и привођења крају тог дијела посла, Влада Дистрикта је донијела одлуку да им се продужи гаранција до октобра мјесеца ове године”, изјавио је др Анто Домић, градоначелник Брчко дистрикта БиХ.

До октобра мјесеца текуће године извођач радова је дужан да заврши започети посао на покривању сале и завршити изградњу прве фазе пројекта.

„Ово је једна у низу потешкоћа које имамо с овим пројектом, али нам је циљ да та спортска сала заиста буде покривена и да се настави с изградњом. Уколико бисмо раскидали уговор онда бисмо дошли у тежу ситуацију правног разлучивања и послови би на неколико година стали”, оцијенио је др Домић.

На приједлог градоначелника на данашњој сједници разматрана је и Одлука о покретању процедура за набавку опреме за Јавну здравствену установу у „Здравствени центар Брчко“.

Према ријечима шефице Одјељења за здравство др Анђе Николић постојећа опрема у здравству набављена је оснивањем Дистрикта и њен рок је истекао што често узрокује прекиде у раду одређених апарата, као и њихово стално сервисирање да би се довели у функционално стање.

Наиме, менаџмент Јавне здравствене установе је Влади Дистрикта доставио попис потребне медицинске опреме, али је то само један мали дио онога што је неопходно набавити да ЈЗУ може одговорити потребама грађана. Додатни проблем је и чињеница да и када се нова опрема набави због недостатка простора она неће моћи да буде адекватно смјештена.

„Неопходан је и анекс болнице за дијагностику, али ту није крај потребама брчанског здравства. Постоји потреба и за хосписом, односно дијелом који је намијењен палијативној медицини, а и брчанска гинекологија је толико стара и дотрајала да би се и тај дио требао уредити уз дијагностички центар, а колико ће то износити знаћемо након добрих процјена. Оквирно је то између 25 и 30 милиона марака”, закључила је др Николић.