Интервју са др Антом Домићем, градоначелником Брчко дистрикта БиХ – 23. 11. 2014.

Влада Брчко дистрикта БиХ на чијем сте Ви челу напунила је скоро двије године рада. У том периоду један од првих потеза који сте направили је покушај оспособљавања администрације за брз и ефикасан рад, између осталог и покретање провјере диплома запослених. Који су помаци начињени на том плану и да ли је уведен ред, рад и дисциплина међу запосленим у јавној управи?
Што се тиче реда, рада и дисциплине у администрацији, направљени су одређени помаци. Још нисмо достигли ниво на ком бисмо могли да мјеримо ефикасност сваког посла и да на основу тога процјењујемо реалан ангажман сваког државног службеника будући да се то и не може постићи у кратком периоду.  Имајући у виду специфичности администрације за то уистину треба више времена, а такође је потребно још више жеље и спретности руководилаца органа управе, јер без њиховог ангажовања овај посао се не може привести крају.

Било је врло важно доћи до истине у вези са тим да ли у администрацији заиста постоје људи који немају завршену стручну спрему или имају фалсификоване дипломе. Дваседетак људи је откривено који су у свом персоналном досјеу доставили свједочанства о стручној спреми, а која су фалсификати. То је велики број с обзиром да се уопште није смјело догодити да имамо било кога да ради без дипломе. Најдрастичнији примјер је случај финансијског инспектора који је годинама радио на простору Брчко дистрикта БиХ без стручне спреме и са фалсификованим документом о завршеном економском факултету. Могу бити задовољан јер смо коначно ставили тачку и на овај проблем који се дуго година користио у дневно-политичке сврхе.

Шта бисте издвојили када су у питању законодавне активности и који од значајнијих закона су донесени или су у току?

Први корак који смо направили за дјелотворнији рад администрације је доношење новог Закона о државној служби којим је прописана организација, одговорност и обавезе државних службеника. У припреми је нови закон о јавној управи који ће прецизирати надлежности појединих Владиних одјељења, а из тога се онда могу извући и извјесни радни процеси који ће администрацију учинити ефикаснијом.

Сљедећа ствар коју чинимо је успостављање система интерних контрола и ревизија с  циљем превентивног дјеловања и отклањања грешака. Исто тако у припреми је закон о узбуњивачима као и закон о одузимању незаконито стечене имовине, те закон о сукобу интереса.

Израда нацрта набројаних закона ради се уз асистенцију консултаната из Европске комисије који нам помажу да осмислимо и моделирамо посебно тијело које ће се системски бавити борбом против криминала и корупције.

Поред тога настављају се реформски процеси јасног и транспарентног доношења закона у смислу укључивања цивилног сектора, то јест шире јавности у коментарисање законског приједлога и подзаконских аката. Ту је и чињеница да постоји потреба за реформским процесима управљања људским потенцијалима и финансијском сектору који је нужно и потребно надоградити у овом временском периоду.

Систем стратешког планирања у администрацији Брчко дистрикта БиХ је одувијек мањкав због чега се ради на успостављању јасне стратегије као и праћења њеног извршавања и реализовања.

Буџет за 2014. годину први пут, од успоставе Дистрикта, донесен је у Статутом предвиђеном року. Шта је томе највише допринијело и шта бисте издвојили?

Буџет је најважнији финансијски документ сваке државе и унутар наше локалне заједнице ангажман од градоначелника до чланова Владе  био је од пресудног значаја да бисмо испоштовали све прописане рокове и успјели сустићи вријеме за његово усвајање. То је 30. септембар када је Влада послала свој приједлог буџета у Скупштину и око првог децембра Скупштина Брчко дистрикта БиХ га је и усвојила. Иза тог посла се крије пуно часова усаглашавања и анализе, те потреба и захтјева грађана Брчко дистрикта БиХ као и приједлога који су упутили у процедуру сами шефови одјељења. У 2013. години смо у скупштинској већини имали једну екипу која је била спремна и вољна да учинимо значајан искорак ка унапређењу рада и функционисању администрације па самим тим и за доношење буџета.

У првој години мандата заустављен је тренд гомилања неутрошених средстава из дијела капиталног буџета и других буџетских ставки у поређењу са претходним годинама. Каква је тренутна ситуација на том пољу?

Мој долазак на чело администрације се догодио пред крај 2012. године. У то вријеме је на рачунима Брчко дистрикта БиХ било око 120 милиона конвертибилних марака, а скоро 100 милиона КМ од тих средстава било је намијењено за капиталне пројекте. Одмах по формирању владе интензивирали смо рад у смислу припреме пројектних докумената, рјешавања имовинскоправних послова, расписивања конкурса. Затим, измијенили смо инструкцију о јавним набавкама и тај процес учинили отворенијим за све понуђаче и идентификовали оне проблеме који овај поступак отежавају. То је уродило плодом, тако да смо смањили капитални буџет, то јест неутрошена средства за око 70 милиона КМ. То је значајан напредак, јер не само да смо зауставили гомилање неутрошених средстава него смо и створили процесе којим смо омогућили један продуктивнији рад, односно ефикаснији рад у процесу реализовања пројеката који су планирани у буџетима Брчко дистрикта БиХ.

Издвајањем ЈЗУ и ЈП „Путеви Брчко“ из администрације, да ли су до сада постигнути очекивани  резултати?

Доласком на позицију градоначелника нисам затекао у том послу скоро никаква рјешења. Успјели смо, у релативно кратком периоду, прилагодити постојеће законодавство, формирати ЈП "Путеви Брчко" и ставити га у функцију. То је сада предузеће које самостално и независно функционише и оспособљено је да имплементира пројекат обилазнице што је и био услов за добијање повољних кредитних средстава од Свјетске банке за обнову и развој.

Што се тиче Јавне здравствене установе, друкчији процеси у управљању људским потенцијалима и управљању радним процесима у здравству захтијевају аутономију у управљању и раду и због тога смо и учинили тај искорак и оформили ЈЗУ "Здравствени центар Брчко" која сада заиста функционише, али ће јој требати времена да се прилагоди новим условима и околностима у којим ради. Већ сада су видљиви извјесни помаци у смислу одговорности и радних процеса који се тамо догађају. И даље им је потребна подршка у финансијском смислу, али ја вјерујем да ће се за извјесно вријеме све то сложити.

Почетак године, не само у Брчко дистрикту БиХ већ у цијелој БиХ обиљежили су протести  грађана. Како из садашње перспективе гледате на догађаје из тог периода?

Протести који су почели у Тузли и проширили се на остатак БиХ догодили су се и у Брчком. Био је то социјални бунт потпомогнут политичким подстицајима извјесних политичких опција и партија, а  циљ је био свргавање градоначелника, па онда самим тим и рушење Владе Брчко дистрикта БиХ. Ипак, интензивном комуникацијом са учесницима протеста и једним флексибилним приступом, успјели смо да њихово колективно артикулисање са улице пренесемо у канцеларију, без икаквих инцидената, у смислу да нисмо имали озлијеђених људи нити уништене имовине. Сматрам да је то био велики успјех за нас, актере тих процеса, јер смо нашли пут и начин да разговарамо са учесницима протеста, да видимо који су њихови проблеми и да их ставимо у наше програме рада како бисмо исте отклонили.

Након тога, услиједиле су елементарне непогоде, у више наврата поплаве и клизишта. Како бисте оцијенили тадашњу организацију служби и ресурса на одбрани насипа и спасавању људи и имовине?

Након те катаклизме, велика средстава су уложена на санацију, помоћ становништву захваћеном поплавама, али и превенцију будућих сличних појава, шта је све урађено?

Интензивним радом свих нас у Влади Брчко дистрикта БиХ, а користећи законске могућности и овлашћења у то вријеме успјели смо да амортизујемо непостојање адекватног броја служби ангажовањем приватних предузећа и других институција Брчко дистрикта БиХ, као што је Полиција. Имајући у виду размјере те катастрофе, користећи овлашћења градоначелника користили смо све расположиве ресурсе, а такође, имали смо и свесрдну подршку Оружаних снага БиХ.

Спасили смо што је могуће више механизације и живе стоке из поплављених подручја. Пружили смо адекватан смјештај људима који су изашли из поплављених подручја, те брзо донијели правни основ за санацију порушених објеката и приступили обештећењу и давању финансијске подршке становницима. Након свега тога може се констатовати да се након тих поновљених поплава и клизишта изашло тако да нисмо имали озлијеђених, а ни мртвих. Минимална штета је била на сточном фонду, штета на пољопривреди се није могла избјећи али смо предузимали брзе радње с циљем поновног пресијавања култура и стављања пољопривредног земљишта у функцију, док је и штета на инфраструктури убрзо након оштећења привремено санирана. Након свега овога можемо рећи да смо овај процес водили коректно и добро и да нисмо овако радили посљедице би биле вишеструко теже.

На прољеће је планиран почетак извођења радова за велики пројекат изградње обилазнице око Брчког будући да је у септембру  расписан међународни тендер. Да ли процедуре иду предвиђеном динамиком и да ли је то реално очекивати почетком нове грађевинске сезоне?

Које би још значајније инфраструктурне пројекте издвојили, а који ће Брчко претворити у велико градилиште?

Изградња обилазнице представља један од највећих пројеката у овом дијелу Европе, а нарочито за Брчко дистрикт БиХ. С циљем да на вријеме сустигнемо све рокове имали смо координацију послова свих кључних актера и на недјељном нивоу. Тако да смо успјели одговорити свим захтјевима Европске банке за обнову и развој у смислу рјешавања имовинско-правних односа, адекватног пројектовања обилазнице, одабира надзора, док је посебна пажња посвећена мишљењу струке, али ништа мање није заостао ни интерес политике за поступак расписивања јавног конкурса.

Тај посао у овом тренутку иде својом динамиком, тако да ће се наши предвиђени рокови за почетак радова на обилазници са почетном грађевинске сезоне 2015. године испунити и очекујем један интензиван рад на овом пројекту.

Обилазница је дуга скоро 19 километара и растеретиће град, у првом реду од транзитног саобраћаја, што је важно и са безбједносног аспекта, али и за очување инфраструктуре и животне средине.

Други велики посао који је у току на простору Брчко дистрикта БиХ је наставак изградње зграде Полиције. За тај посао су удружена средства Брчко дистрикта БиХ у износу од три милиона конвертибилних марака и Европске комисије од око седам милиона конвертибилних марака што ће бити довољно да се зграда заврши. Конкурс за тај посао је у току и у наредна два до три мјесеца се очекује почетак радова након чега ће овај, врло важан, инфраструктурни објект за потребу Полиције Дистрикта бити у функцији и обезбиједиће им пуни капацитет за рад.

Од важности за Брчко дистрикт БиХ је увезивање или изградња новог транспортног цјевовода на потезу фабрика воде „Плазуље“ – водоторањ „Вранкићка“. Знамо да смо у протеклом периоду имали учестало пуцање главног цјевовода, но досадашње владе се нису бавиле тим проблемом нити га покушавале ријешити. Ми смо обезбиједили   буџетска средства, издвојили износ од три милиона конвертибилних марака, и очекујемо да сљедеће године и тај посао завршимо. Уз то тражимо начин за финансирање изградње још једног транспортног цјевовода, то је цјевовод који би у траси обилазнице преносио 200 литара воде у секунди, на потезу фабрика воде „Плазуље“ према Поточарима, за који већ имамо пројектну документацију.

Даље, започели смо уређење града при чему смо приступили друкчијем уређењу саобраћаја у самом граду - изградњи кружног тока, што се показало као најбезбједнији и најбржи начин за проток саобраћаја. Ту се налази још пуно инфраструктуре која се ради, у смислу изградње мостова, улица, локалних и некатегорисаних путева. Нарочито је пуно посла у току кад је у питању отклањање посљедица од поплава гдје смо инвестирали око девет милиона конвертибилних марака за чишћење латералних канала, изградње портификационих објеката на насипу, на ријеци Сави, у првом реду за изградњу срушене гравитационе уставе у Вучиловцу, санирање црпне станице, уређење корита ријека: Тиње, Ломнице, Зовичице, Рашљанске ријеке, Брке, Лукавачке ријеке, као и рјешавање или отклањање извјесних архитектонских баријера које су раније грађене на потезима инфраструктуре, а које су у поплавама чиниле штету.

Исто тако се доста енергије и средстава усмјерило на отклањање и уређење клизишта којих се у овим протеклим годинама појавило у екстремно великом броју и као посљедицу тога имамо и значајан број кућа које су порушене. Тако да је ангажман јако интензиван и са постојећим капацитетима се чини максимално да се обнови и покрене изградња инфраструктуре, а опет све са циљем да се запосле локалне фирме и локално становништво.

Да ли је имплементирана идеја Меморандума о заједничкој сарадњи на унапређењу пословног амбијента дистрикта; какво је стање у привреди, хоће ли се проблем незапослености смањити кроз постојећи програм активне политике запошљавања и самозапошљавања?

Брчко је већ дуго година имало проблем неадекватне комуникације на релацији привредници, извршна и законодавна власт. Да бисмо то разријешили, прије више од годину дана, потписали смо Меморандум о заједничком дјеловању између извршне и законодавне власти, Синдиката, Привредне коморе и Удружења  послодаваца. Циљ је идентификовање и лоцирање проблема који коче и успоравају дјеловање привредног  сектора и да заједничким приступом отклањамо све баријере како бисмо убрзали привредни развој.

Наша настојања су да средства која пласирамо у привреду буду у правој мјери имплементирана и да дају адекватан учинак. Већину ових рјешења смо наслиједили из прошлости и сад радимо интензивно на анализи ефеката тих финансијских подршки, а с циљем смањења броја незапослених лица која се налазе на Заводу за запошљавање. Свакако да смо очекивали већи успјех но, из објективних разлога и непогода у виду поплава које су трајале доста дуго, тај је замајац интензивне комуникације у отклањању извјесних недоречености на неки начин је посустао, али смо тај посао обновили и интензивно се приступа даљем раду на осмишљавању нових концепата подршке у привреди и пољопривреди.

Културних и спортских дешавања у Брчком не недостаје. Неке манифестације су се усталиле, треба ли у тој области што мијењати? У сусрет прољећу, Савски цвијет, Сусрети позоришта ...

Брчко је било и домаћин Сајма привреде. Какви су планови за развој туризма у Брчко дистрикту БиХ с обзиром на потенцијал који има?

Што се тиче развоја туристичке дјелатности на простору Брчко дистрикта БиХ, ми смо административно устројени тако да постоји Служба за туризам и наш план је да се разради управљачки механизам у овој области, да се туристичка понуда обједини и као јединствена нуди потенцијалним туристима којих и овог тренутка има на простору Брчко дистрикта БиХ.

Брчко је мултиетнички, мултикултурални и мултиконфесионални град, тако да се на његовом простору заиста може видјети прожимање архитектуре из псеудомаурског до архитектуре која је модерна сада. Пуно је културно-спортских догађаја које подстиче и суфинансира и сама Влада Брчко дистрикта БиХ. Поред манифестација У сусрет прољећу, Савски цвијет, Сусрети позоришта, свакако да треба назначити Видовданску трку и Божићни рукометни турнир, Бајрамски турнир и разне друге догађаје који су, можда у мањем обиму, присутни на подручју Брчко дистрикта БиХ, али су од изузетног значаја посебно за младе.

Како бисте оцијенили функционисање Дистрикта након затварања Канцеларије ОХР-а?

Брчко је дуго година било под сталним патронатом ОХР-а јер је овдје у континуитету боравио супервизор за Брчко и његово особље. Ранијих година је због тога било пуно лакше радити јер су најкрупнији проблеми рјешавани у ОХР-у или уз њихову помоћ. Након затварања канцеларије ми смо преузели одговорност да се локалне политичке партије договарају у вези са начином и изгледом администрације и својих приоритета које треба рјешавати. Неки од нас су тај изазов схватили крајње озбиљно, али још увијек има и оних који сматрају да ми не можемо функционисати без ОХР-а и као посљедицу тога до извјесне мјере и провоцирају одређене догађаје како би се показало да Брчко дистрикт БиХ није способан за самостално функционисање, односно да људи у Брчко дистрикту БиХ нису способни да се договарају.

Ипак сам дубоко увјерен да ми можемо и договарамо се о крупним питањима која рјешавамо, некад теже, некад лакше, и вјерујем да ћемо успјети разријешити питања која су из тог доба остала неријешена. ОХР-а је довољно дуго био присутан и помогао у успостављању Брчко дистрикта БиХ и самосталних институција, али је сада уистину одговорност на нама. Сматрам да смо у протекле двије и по године показали да можемо самостално функционисати.