Градоначелник Домић: "Успоставити правни поредак за додјелу подстицаја у пољопривредној производњи"

При том је нагласио да се постојећи правилник мора промијенити јер закон не омогућава да исти остане на снази додајући да је неопходно приступити измјенама закона о додјели подстицаја. Назначио је да више ништа неће бити исто када је у питању пољопривредна производња, те да нема правног основа да се до 1. маја заврши поступак који траже пољопривредници.

"Ово  стање у којем се сада налазимо има циљ да се подвуче црта и да се почне радити са здравих основа. Закон о подстицајима у пољопривредној производњи, који је имао за циљ да се развија комерцијални начин пољопривредне производње, подстакне квалитет живота и останак људи на селу и да то буде у склопу општег руралног развоја, прописао је да се пољопривредна производња годишње подстиче са минимално 4 милиона марака", објаснио је др Домић.

Такође, додао је да се требао успоставити регистар пољопривредних домаћинстава и правила по којима ће се подстицаји додјељивати, али и систем контроле надзора тих средстава.

"Тај закон је, нажалост, неколико пута мијењао свој садржај, а тиме је и циљ подстицаја промијењен. Постоји прилично нејасна дефиниција због чега подстичемо пољопривредну производњу. Укинуте су све обавезе пољопривредних произвођача, а систем одговорности за начин организовања подјеле подстицаја пренесен је са градоначелника на Владу, а онда на шефа Одјељења за пољопривреду", објашњава др Домић додајући да је у посљедњих неколико година за подстицаје у пољопривредној производњи додијељено око 7 милиона, а у задње двије године по 7,5 милиона конвертибилних марака. Даље наводи да се због несналажења и извјесних пропуста који су се догодили у Одјељењу за пољопривреду непотребни дуг гомилао. Кроз измјене закона надлежности, одговорности и овлашћења за подстицаје у пољопривреди остављене су шефу Одјељења за пољопривреду тако да се у протеклих неколико година ресорни шефови нису уклапали у одобрена буџетска средства за подстицаје него су одобравали мимо буџетом одобрених ставки, а да се то Влади није пријављивало.

Из буџета текућих ставки исплаћиване су обавезе за претходну годину што је,  наводи градоначелник, стварало буџетски дефицит који се није евидентирао.

"У Дирекцији за финансије, која је надлежна за годишњи обрачун, нису приказани дефицити за подстицање пољопривредне производње, а након 7-8 година дошло се до дуга од скоро 4 милиона марака", истиче градоначелник те наглашава да ни Канцеларија за ревизију Владиних институција све до 2013. године није ревидирала подстицаје у пољопривредној производњи.

Након што се ревизија почела бавити подстицајима у пољопривредној производњи и када је дала препоруке које су детаљно анализиране постало је јасно да не постоји правни основ да се сада исплати поменути дуг од 4 милиона марака.

"Хтјели смо реално сагледати стање у ком се налазимо и како даље усмјерити овај процес. Због тога смо се опредијелили да прво сагледамо колики је реални износ дуга, начин и метода утврђивања права на подстицаје, обрачун количине средстава која се додјељују пољопривредним произвођачима те систем контроле. Утврђен је и цијели низ пропуста у раду Одјељења за пољопривреду који се односи на рад комисија на терену, а које су себи дале за право да ураде оно што закон није прописао. С друге стране, веома је важно да се нађе правни основ за дуг како би се исплатио. Затим, морамо промијенити закон који је имао само један циљ: да један човјек може управљати процесом. Такође, морамо донијети и нова подзаконска акта, а нарочито се мора успоставити регистар пољопривредних домаћинстава који никада није успостављен. Тек када то све завршимо, вјерујем, да ћемо у пољопривредној производњи с овим што дајемо добити адекватне и повратне ефекте. Оно што ћемо у овом тренутку урадити јесте анализа стања, тражење правног основа, утврђивање реалне количине средстава за прошлу годину и људи који треба да добију та средства. Мени се мора дати и одговор због чега су неки пољопривредни произвођачи добили подстицај, а неки нису. Који је то био приоритет у подјели и зашто постоји извјесна дискриминација", изјавио је градоначелник Домић.

Он је упозорио да ће уколико се утврди да постоје пољопривредни произвођачи који су добили више средстава него што им припада ту разлику морати да врате, док ће и за државне службенике бити утврђен степен одговорности.

"Наша идеја је да на годишњем нивоу остане 7,5 милиона марака подстицаја за пољопривреду. Пољопривредна производња мора бити уоквирена у буџет и оно што се обави у фискалној години у тој години мора бити и исплаћено. Не може се преносити. Друга наша идеја јесте да се нађе правни основ за тај дуг који се гомила осам година, да се подвуче црта и да се људима исплати. Након тога иде другачији систем контроле и надзора исплате подстицаја. Ништа ме неће поколебати у смислу да се успостави правни поредак у подјели подстицаја јер досадашње стање не може овако остати", закључио је градоначелник Домић.

На питање новинара има ли посла за Тужилаштво и Полицију, градоначелник Брчко дистрикта БиХ је прокоментарисао да „итекако има, али да није сигуран да ће се хтјети укључити“.