Влада Брчко дистрикта одржала наставак 71. изванредне сједнице

 

Према подацима Одјељења за пољопривреду, шумарство и водопривреду, укупна штета у пољопривреди је око 3,6 милиона конвертибилних марака, од чега је 1,4 милион у биљној производњи, док је штета настала усљед третирања комараца и угинућа пчела око 215.000 конвертибилних марака.

Током расправе о овом извјештају градоначелник Брчко дистрикта БиХ др Анто Домић пропитао је о појединостима у вези са  износом од 66.000 марака за који се у извјештају наводи да треба исплатити за нешкодљиво уништавање угинулих животиња у вријеме поплава. Подсјетио је да је тада била на снази наредба да се угинуле животиње не смију одлагати на простору дистрикта, него искључиво слати у спалионицу у Инђију.

“Чак постоји и рачун од 7.500 конвертибилних марака за трошак укопавања тих животиња, а на сједници Влади нико није знао одговорити гдје су и због чега је то урађено, а поготово по чијем налогу и наредби. Стога смо дали да се то провјери и утврди одговорност свих оних који су на своју руку, ако јесу, тако нешто урадили. Нарочито су сумњиве и локације које су додато поменуте, а то је да су животиње укопане на плављеном подручју Вучиловца, ако се зна да смо тек након мјесец дана могли ући у Вучиловац послије поплава”, казао је градоначелник Домић.

Он је нагласио да Владино Одјељење за пољопривреду има обавезу да до четвртка преиспита да ли постоје грешке у процјени штета, да ли су процјене које су наведене у смислу нешкодљивог уклањања животиња прецизне као и да именује одговорне за тај проблем.

Затим, затражене су и информације у вези са донаторским средстава која су подијељена из програма помоћи пољопривредним произвођачима. “Да се и то евидентира како бисмо избјегли ситуацију да неки пољопривредни произвођачи  вишекратно добију одштету, а неки можда ништа”, додао је др Домић.

Јасно је назначио да проблем представља и чињеница да је процјена штета обухватила само оне пољопривредне произвођаче који су у систему подстицаја, наводећи да постоји извјестан број оних пољопривредника који то нису због правилника који регулише ову област.

“Уколико обрађују туђе пољопривредно земљиште морају имати доказ да су склопили уговор са власником. С друге стране, многе парцеле нису у Грунтовници власнички разријешене јер постоји пуно сувласника те је немогуће потписати уговор, тако да пољопривредни произвођачи и не прилажу захтјев за подршку за такву врсту парцела него их обрађују и на неки начин се сами сналазе”, закључио је др Домић.

У четвртак би недвосмислено требала бити утврђена штета која је била у пољопривреди, као и правни статус који третира начин помагања пољопривредницима, те у којем обиму ће та  помоћ бити додијељена.