Интервју са шефом Одјељења за пољопривреду, шумарство и водопривреду Сашом Танићем

Господине Танићу, да ли сте задовољни досадашњом реализацијом подстицаја за пољопривреду из 2017. године?

Што се тиче подстицаја за 2017. годину не могу рећи да сам потпуно задовољан. Очекивао сам да ћемо брже исплатити сва средства предвиђена Буџетом за 2017. годину. Тренутно је исплаћено око 7 милиона и ближимо се исплати свих 80% гарантованих средстава планираних правилником, и након тога планирамо исплату преосталих 20 одсто, или нешто мање, али ја вјерујем да ће бити довољно средстава за 20 одсто.

Који су разлози за спорију исплату средстава подстицаја?

Разлога је више, али суштина је у раду службеника унутар Одјељења. Службеници усљед преоптерећења послом и великог броја захтјева не стижу да обраде све на вријеме и у планираном року. Нажалост, имали смо и ту несрећу да су у јеку послова у вези са обрадом подстицаја два службеника која директно раде на обради захтјева за подстицај суспендована. Оно што ме радује јесте да је колегиница Сабрина Драпић, која важи за једног од најбољих радника, ослобођена свих оптужби, те очекујемо њен повратак на посао.

Буџет за 2018. годину је упућен у скупштинску процедуру. Шта можемо очекивати у 2018. години?

Приједлог буџета за 2018. годину је усвојен на сједници Влади те је упућен у скупштинску процедуру. Ближи се и тај крајњи рок за усвајање буџета 31. март 2018. године. Вјерујем да ће предложени износ од 9.300.000 КМ бити усвојен као такав, што је у односу на 2017. годину повећање од 700.000 КМ. Исто тако смо свјесни да то неће бити довољно да покрије 100 одсто износа подстицаја, јер ће подстицаји сигурно ићи до 11 милиона КМ, што значи да ћемо морати ребалансом буџета покушати обезбиједити додатна средства.

Могу ли пољопривредни произвођачи очекивати неке измјене Правилника за подстицаје у пољопривреди?

Не планирамо структуралне ни вриједносне измјене у правилнику, већ ће се измјене односити на уочене грешке у техничком дијелу, те отклањање недоречености у правилнику, које су примијећене. Оно на чему ћу инсистирати јесте увођење санкције за лажно пријављивање те ненамјенско трошење средстава. Један од приједлога јесте, Уколико се утврди основ да је дошло до лажног пријављивања, забрана коришћења подстицајних средстава на период од 3 године.

Оно што је тренутно медијски актуелно јесте програм самозапошљавања у пољопривреди, што је први пут да се таква активност спроводи.

Формално та средства у износу од 500.000 КМ нису предвиђена буџетом за 2018. годину. Средства постоје, и обезбијеђена су прије пет година, а планирана су за финансирање кредита за пољопривреду преко комерцијалних банака у периоду од пет година. Та средства су након пет година враћена на јединствени рачун Трезора, и према нашим информацијама тренутно је на располагању око 1.600.000 КМ.

Предложио сам Скупштини  да се од тих средстава износ од 500.000 КМ издвоји за самозапошљавање у пољопривреди. Сам пројекат би се, на наш приједлог, реализовао преко Завода за запошљавање Брчко дистрикта БиХ по критеријумима које би усвојила Влада Брчко дистрикта БиХ на приједлог Одјељења.

Вјерујем да ће коалициони партнери подржати приједлог с обзиром да приједлог има смисла, те је већ сада постоји велико интересовање јавности, медија и пољопривредника.

Значи ли то да су средства на располагању, те да „судбина“ пољопривредника сада зависи искључиво од политичке воље појединаца?

Можемо и тако рећи. Тај новац стоји, а постоји интересовање да се понове кредитни аранжмани, гдје бисмо ми предложили да милион иде у кредине аранжмане за набавку механизације, а остатак да се усмјери на самозапошљавање. Мислимо да би то дало веома добре резултате на терену, а и повећало би стопу запослености у пољопривреди. По мом мишљењу, то је једна од посљедњих шанси коју имамо за живот на селу, како за младе људе тако и за старију популацију.

Усвојена је Стратегија руралног развоја, те се очекује отварање претприступних фондова ЕУ за пољопривреднике. Да ли Одјељење за пољопривреду има информацију о даљим корацима те како ће се потенцијална средства усмјеравати?

Стратегија је усвојена на државном нивоу и оно што ми тренутно знамо јесте да су у изради акциони планови те расподјела средстава у одређеним износима и процентима. Колико ја знам приједлог је да једна трећина иде на институционалну подршку, што би значило увезивање комуникације између ентитетских министарстава и Савјета министара БиХ, а двије трећине средстава би ишле директно корисницима у инфраструктурне пројекте и унапређење производње.

Шта је то што ће бити другачије у односу на досадашње програме које је финансирала Европска комисија?

Народски речено, ентитетске владе као и брчанско одјељење за пољопривреду, неће имати утицаја на одабир пројеката нити на оцјену истих. Уколико неко има интерес и жели да аплицира имаће ту могућност преко надлежних министарства и одјељења, али ће струка доносити коначан суд.

Значи ли то да ће све пројекте прегледати представници Европске уније, те да ће сва одобрена средства исплаћивати директно корисницима, што до сада није био случај?

Надлежна министарства имаће улогу да у име корисника аплицирају те да касније, по одобрењу, врше мониторинг утрошка средстава. Нема „гарантованих пројеката“ нити процентуалне подјеле као до сада. Уколико „Брчко“ преда довољан број квалитетних апликација и те апликације буду оцијењене као позитивне, сва планирана средства теоретски могу завршити у Брчком или, уколико не будемо имали пројеката, могу нас и заобићи.

Годинама је питање лова на територији Брчко дистрикта БиХ питање о којем нема сагласности. Да ли су се ствари макле са „мртве тачке“?

Што се тиче лова у Брчко дистрикту БиХ стање је непромијењено. Забрана лова је и даље на снази. Смјернице су усвојене на сједници владе и предвиђају утврђивање граница ловишта те додјелу ловишта на управљање, али још увијек нисмо направили никакав озбиљнији помак у том правцу. Оно што тренутно имамо јесте иницијатива четири ловачка удружења за састанак са градоначелником, предсједником Скупштине те са мном као шефом Одјељења. Тражио сам сједницу Колегијума Владе на којем би смо усагласили ставове те одржали састанак са представницима ловачких удружења с циљем налажења заједничког рјешења.

Након што су прошле године ентитетске владе забраниле извоз трупаца из Републике Српске и ФБиХ, дрвопрерађивчи Брчко дистрикта БиХ остали су без сировине. Да ли имате информације до када и да ли сте нешто предузимали у вези с тим?

Ми као одјељење немамо званичне информације. Никада нисмо били ни обавијештени од Владе Републике Српске ни од Владе Федерације о увођењу мјере забране прометом дрврним сортиментима и трупцима за прерађиваче са простора Брчко дистрикта БиХ. Можемо рећи да су ентитетске владе самовољно, без консултације са нама, на своју руку, донијеле одлуку која иде директно на штету наших дрвопрерађивача, због неког њиховог међусобног обрачуна. Због недостатка комуникације међу ентитетима, можемо рећи да су наши прерађивачи испали колатерална штета. Оно што незванично знамо јесте да је Федерација своју одлуку промијенила, те да произвођачи из Брчко дистрикта БиХ могу набављати сортименте на подручју ФБиХ, али Влада РС још увијек није промијенила своју одлуку. Чим смо добили информацију о тој забрани, ми смо службено упутили захтјев према ентитетским владама, да нас обавијесте о доношењу таквих одлука и на основу којих правних аката, али никада нисмо добили одговор. Апеловали смо неколико пута али нажалост одговор још нисмо добили.

„Одређивање алтернативних локација за збрињавање лешева паса луталица“ – тема која је камен спотицања, чак је и 32. сједница Владе због овог питања прекинута.

Одјељење је дало приједлог, од стране комисије која је формирана још у вријеме прошлог мандата, који је тада једногласно усвојен, о одређивању девет локација гробница за псе. Тај приједлог је кандидован за сједницу Владе, са подјелом да се из сваког народа дају по три локације, да не би било да се једнима намеће више. Међутим, тренутно тај приједлог нема подршку министара из једног од народа. Ми смо као одјељење спреми за било које рјешење јер је стање заиста алармантно. Свакодневно примамо дописе, што од Полиције Брчко дистрикта БиХ што од ЈП „Комунално Брчко“, по том основу, те инсистирање да се пронађе рјешење.